О књизи: година / „Отишао сам право од куће у Русију, у само сред зиме, сасвим исправно резонујући да зими на северу Немачку, Пољску, Курландију и Ливонију, путеве, који су, према сведочењу свих путника, чак и погубнији од путева који воде до Храма Врлине, требало би да се побољшају захваљујући снегу и мразу – без икаквих сметњи оних у власт, који су дужни да се старају о погодностима становништва Ишао сам на коњу. Ово је најпрактичнији начин комуникације, наравно, са одличним квалитетима и коња и јахача. Овде се, у сваком случају, нећеш одједном умешати у двобој са неким скрупулозним немачким поштаром, а жедни поштар неће да те самовољно води у сваку кафану успут. Обукао сам се за пут прилично лагано, а хладноћа ми је прилично сметала док сам се кретао на североисток…»